Despot Đurađ Branković | seminarski diplomski
Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Despot Đurađ Branković". Rad ima 8 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.
Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati OVDE.
Најстарији од тројице Бранкових синова, Радоња, је заузимао истакнуте положаје у Серској области Душанове државе, где се оженио сестром Угљеше Мрњавчевића, с којом је имао две кћери.
Као дечак, истицао се својим растом, лепотом, разборитошћу и немирним духом.
Од рођења га је добро служило здравље, брзо је растао и већ у осмој години био за главу виши од својих вршњака. Интересовала га је политика, испитивао је родитеље и учитеље о стању у српским земљама, суседним земљама на Балкану и турској опасности која се већ била надвила над Балканом.
Иако је имао тек 14 година пред косовски бој, боравио је у логору окупљене војске и испратио оца у бој.
Косовски бој
Косовски бој вођен је на Видовдан 28. Јуна 1389. године, између српских и отоманских снага. Српске снаге предводио је кнез Лазар, међу њима су биле снаге његових сродника и савезника, док се на челу отоманске војске налазио султан Мурат, са синовима Јакубом и Бајазитом.
У првој фази битке, српске снаге су потиснуле противника, а један од српских витезова, Милош Обилић, успео је да убије султана Мурата. Његов син Бајазит је после тога консолидовао своје редове и кренуо у против напад, у коме је заробљен кнез Лазар. По његовом наређењу је погубљен, после чега се отоманска војска повукла са бојишта и напустила Србију.
Први извори о самој бици говоре о српској победи, а тек касније се јављају наводи о отоманској победи.
Лазареви наследници су под притиском мађарских напада признали врховну власт султана Бајазита, обећали му плаћање данка, давање помоћне војске за случај потребе, као и да кнегињину најмлађу ћерку Оливеру преда у султанов харем.
Србијом је, после косовског боја у прво време због Стефанове малолетности, управљала његова мајка кнегиња Милица, заједно с војводама, дворским племићима и високим црквеним достојанственицима.
Убрзо по преузимању кнежевске власти, 1393.године, Стефан је сазвао војни савет који су чиниле преживеле војводе и друге истакнутије војне старешине.
Ђурађ и Стефан
Ђурађ је у почетку био на страни свог ујака деспота Стефана. После битке код Ангоре 1402.године, између њих је дошло до разлаза и сукоба. Гоњен од Стефана због својих веза са Турцима, Ђурађ је побегао султану Сулејману, наследнику Бајазита, и са турском војском пошао против њега. Из борбе која је уследила на Косову, Стефан је изашао као победник. Од тада је Ђурађ водио туркофилску, а деспот Стефан угрофилску политику у Србији.
После смрти кнегиње Милице 1405.године, Ђурђу се придружио млађи Стефанов брат Вук, који је за себе тражио пола државе. Уз помоћ султана Сулејмана, они су постигли знатне успехе и добили јужни део Србије. Када се против султана Сулејмана подигао његов брат султан Муса, Вук Лазаревић је погинуо од руке Мусиних људи, кажњен због издаје, а Ђурађ се, мајчиним посредовањем, помирио са ујаком.
Као заповедник српске војске, Ђурађ је решио, у бици под Витошем, борбу између Мусе и његовог брата султана Мехмеда I, напавши и победивши првог.
...
CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU: WWW.MATURSKIRADOVI.NET